mentor.bg

''Mozemo se izdici iz neznanja, otkriti da smo pametna, umesna i savrsena stvorenja.''

SAMO mesec dana????
2008/04/28,17:56

Nisam mogla da verujem..... Pogledala sam opet..... A da pisem adminu i da ga pitam da nije neka greška?

Onda sam shvatila - nije nikakva greska. Zaista sam se pojavila na ovom blogu pre samo mesec dana

...a sad  mi se cini da vas eto sve poznajem godinama....

Kako da vam zahvalim na vasoj srdacnosti, druzenju, otvorenosti...

Cini mi se kao da sam lutala netom-svetom i odjednom otvorivsi jedna vrata nasla se medju prijateljima koji su me odavno cekali.

Hvala vam :)))

 

 (Dalje)

Uskrsnja prica
2008/04/27,23:01
I DEO Jedan mladic se vrlo rano zaljubio i ozenio vrlo brzo. Uskoro je dobio i dvoje dece. Vredan i uporan bacio se na izdrzavanje svoje porodice, medjutim to nije bilo nimalo lako. Para nikad dovoljno. Onda je resio da radi u inostranstvu. Jeste da je odvojen od porodice ali bar su pare mnogo vece. Porodica mu se uskoro navikla na bolji, bogatiji zivot ali je njega u kuci bivalo sve manje. Deca su rasla, zena mu je pisala kako cerki treba jos ovo, a sinu jos ono, a on je i dalje radio u inostranstvu. Uskoro se sasvim udaljio od zene. Kad bi dolazio kuci cinilo mu se da tu vise i ne pripada. Medjutim, tamo u dalekom svetu upoznao je mladu, stidljivu, srdacnu zenu. Razumela ga je. Dugo su pricali. Onda je odjednom shvatio da je voli i da ona voli njega. Svojima u zemlji, razmisljao je, vise i nije potreban a njemu je ocajnicki bio potreban neko. Razveo se i ozenio ponovo svojom ljubavi iz daljine. U njegovoj familiji kao da je pukla bomba. ''Nasao sebi devojku i napustio zenu'' govorili su. ''on je lud i neodgovoran'' klimali su glavom drugi. Odbacise ga svi. Nece da cuju za njega. Saznalo se da je sa novom zenom dobio i dete ali to nikog nije interesovalo... II DEO Uskrs. Svi su na okupu. Braca, sestre, strine, tetke, snaje, deca.... Raduju se sto su zajedno. Iznosi se hrana i pice. Sarena jaja ukrasavaju sto. Odjednom, podno kuce, zvuk jos jednih kola. Ko je? Vise se niko ne ocekuje. Iz kola izlazi covek sa zenom i cerkom. Svi ga prepoznaju. To je on - davno otudjen rodjak. Oprezni pogledi. pa onda ipak osmeh. I po koja suza. Njegova sestogodisnja cerka lici na njega. Dete prilazi svakom sa nevinim decijim poverenjem. Uskoro je novopronadjeni braca i sestre nosaju na krkace. Ona cici od srece i ne odvaja se od njih. Odrasli su za stolom. Mlada snaja ne govori dobro srpski ali svi je razumeju. Jasno se vidi da voli svog muza i da on voli nju. Ostale snaje je brzo i lepo prihvataju. Znaju i one kako je kad prvi put dodjes medju nepoznate koji su ti odjenom familija. I muskarci razgovaraju. Rec po rec neke stvari postaju jasnije, shvatljivije. III DEO Uvece se skup rastura. Do novog susreta kad ce biti postavljeno i tri tanjira vise.....
Slike detinjstva - domaci koji je trebalo davno uraditi...
2008/04/25,13:28

 Izvinjavam se za los kvalitet slika. U guzvi u kakvoj sam ovih dana nisam stigla da ih skeniram. Necete me dakle dobro videti ali se nadam da cete pogoditi moja raspolozenja...

 

 img47/9555/slika009kv0.jpg 

O cemu sam mogla da razmisljam tako mala..?

 

img49/483/slika004tl0.jpg

O trenutku kad sam prvi put uzela sestru u ruke.....

 

 

 

img49/6990/slika002ln1.jpg

 Ili kad sam prvi put sela na svoj tricikl......

 

img49/518/slika007si6.jpg

O obavezama koje imam prema svom ''cuncu'' (cuvam ga i dan danas).....

 (Dalje)

A mi se cudimo.....
2008/04/20,23:03

Ovih dana smo dosta pisali o psovkama. Svi smo takodje svesni i poplave kica i primitivizma. Svi se pomalo pitamo kuda to ide nasa zemlja....

Odgovor je mozda u statistickim podacima.

 

’’Visoku skolsku spremu u Srbiji ima samo sedam odsto stanovnika. Sa srednjom skolom je 41 odsto gradjana starijih od 15 godina, dok samo osnovnu skolu ima 24 odsto stanovnika’’

Blic 20.april 2008.

 

 

Komentarisala bih ovo ali milslim da ce mi trebati vremena da se oporavim od ovih cinjenica.

 

Kazu - kriv je odliv mozgova u inostranstvo. U redu. Ljudi traze bolje. Mladi su. Puni energije i ne mogu da zive samo od obecanja.

 

Ali ljudi - 24% NEMA NI OSNOVNU SKOLU!!!!

 

 

Secanje
2008/04/19,15:18

Kao student imala sam raznih profesora ali vecini njih sam se divila. Bili su to ljudi siroke kulture, ogromnog znanja, erudite. Neka od njihovih predavanja su bila pravi estetski dozivljaj. Naravno, bilo je i strasno dosadnih predavanja i jos dosadnijih profesora. Secam se profesorke latinskog (na svu srecu slusala sam ga samo fakultativno – i jedva dobila potpis na kraju semesttra) koja je ‘’plenila’’ svojom strogocom i bila isto toliko teska i precizna koliko i jezik koji je predavala.

S druge strane i van fakulteta je bilo raznog sveta koji sam poznavala ili o njemu slusala. Posebno me je intrigirala zena jednog tatinog kolege. Ne bejah je upoznala ali po pricama mi se cinila kao stvarno, sto bi danas klinci rekli, kao stvarno cool tip. Znala sam o njoj da ima svoje zensko drustvance za preferans (moja omiljena igra), da je resila da rodi dete u cetrdesetoj  (pre toga se borila i izborila sa TBC) i da je izuzetno obrazovana.

E pa, jednog dana (taman sam razglabala sa drugaricom preko telefona – internet jos ne bese dostupan) kad dolazi tatin kolega sa svojom zenom. Ulaze u sobu a meni samo sto slusalica nije ispala iz ruku – zena tatinog kolege je ni manje ni vise nego moja profesorka latinskog. Jedva promrmljah pozdrav, a ona me pita ‘’Jel’ se mi to poznajemo odnekle?’’. Poznajemo se, mislim ja, jedva dobih potpis od tebe.

Pricale smo zatim skoro tri sata. Citale smo i volele iste knjige, divile se istim piscima. Bila je duhovita i vesela kao da nikad u zivotu nije morala da se bori sa jednom opakom, podmuklom bolescu. Spremala se za materinstvo sa energijom mlade devojke. Jednom recju – osvojila me za ceo zivot.

Umrla je pre par godina ali ja i danas ponekad pomislim na nju. Pomislim i kako cesto olako procenjujemo ljude oko sebe a da ih zapravo ne poznajemo…..

Ja sam svoje oduzila
2008/04/18,14:57

Nisam mogla da verujem sopstvenim ocima! Taman sam izasla iz teske apstinencijalne krize prouzrokovane nedostatkom internet konekcije (taj nedostatak konekcije je duga i komplikovana prica, a vrti se oko presecenog kabla i tri svadje sa nadleznima) kad, imam sta i da vidim - prvi tekst na mom omiljenom blogu tice se, ni manje ni vise, nego dobrovoljnog odricanja od PC mezimca 3. maja!!!!!!!! LJUDI MOJI...DA LI JE TO MOOOGUUUUUCE????

OK. Shvatam smisao akcije i mozda bih je i podrzala u nekom drugom raspolozenju. Ali sada?

Osecam da sam ja svoje oduzila (bar za sledecih godinu dana) i javno izjavljujem da NECU da se pridruzim akciji. 

 (Dalje)

BLOGERI - ovaj put ozbiljno
2008/04/16,14:53
Vec sam pisala o tome kako pravim svoj sajt namenjen djacima. OK dobila sam podrsku i dobre ideje ali ovaj put mi treba nesto konkretno i vrlo HITNO. Naime, od prve ideje o sajtu uvek sam planirala da ga nazovem mentor.bg Medjutim, oni kojima i treba da bude namenjen me uveravaju da je naslov - dosadan i da ih ne bi privukao. Smrc...smrc... Upala sam u bedak jer kad se jednom naviknes da mislis o jednom imenu vise ti i ne padaju nikakve ideje na pamet. Bas nikakve...A ocajnicki su mi potrebne. Jedina nada ste mi sada vi - dobronamerni kreativci. NU POTRUD'TE CUDO I GOSPODSTVO PAK POMOZ'TE JADNOJ DRUZI SVOJOJ S nadom da ce vasa pozitivna energija najzad oziveti jednu ideju :))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
TVRDOGLAVA VAGA - IZ DRUGOG UGLA
2008/04/15,13:58

 Mogucnost bese tako iznenadna da mi je oduzela dah. Dan pre toga uopste nisam razmisljala da cu putovati bilo gde a kamoli da cu upoznati nekog od blogera. Onda se ukazala mogucnost za put u Nis i prirodno odmah sam pomislila na Pinokio.

Naravno da sam se nadala da cu jednog dana upoznati meni drage blogere ali sam nekako pretpostavljala da cu to znati danima unapred, da ce susretu prethoditi takve pripreme kakve bi se mogle uporediti samo sa onim za satanke državnika ''na vrhu''. Da ne pricam o tome kakva je logisticka podrska tu potrebna - svi oni silini kako, kad, cime, koliko dugo, gde. Kad je vaga u pitanju to je u praksi jos daleko komplikovanije (bolje da ne objasnjavam - ko poznaje makar jednu vagu jasno mu je o cemu pricam).

E pa, u ovom slucaju ne bese nista od toga. Kad sam saznala da je put u organizaciji ''nesposobnjakovica'' propao odlucila sam, za manje od deset sekundi, da krenem sama i upoznam moju dragu Pinokio. Ha...sta kazem ''odlucila sam''? - zapravo znala sam da MORAM da krenem.

Kad sam rekla da ipak putujem sin mi je rekao da sam ''podetinjila'', cerka da je ONA davno prestala da se druzi sa ''imaginarnim'' drugovima dok je najmladja cerka samo pitala kolko cu da ostanem da ima vremena da dovede svoje drustvo. pa dobro - bar jedan glas za.

 

E do Nisa ima oko 300 km. Sve to vreme sam provela smeskajuci se ko neki bezopasan ludak da bih s vremena na vreme uplasila neko dete koje je buljilo u mene glasnim smehom kad god bi mi Pinokio poslala poruku. Ni jednog trenutka nisam pomislila da cu se razocarati kad je upoznam ali (djavo ne da mira) nisam bas bila sigurna da li sam JA zaista njena LILANINA.

 

Trenutak susreta. Prvo osecanje - sreca. A onda - kao da se poznajemo godinama. Teme - razne. Izvinjavam se svim blogerima koju su u to vreme stucali, i ne brinite - pominjale smo vas s ljubavlju. Prekratko nam vreme ali tesim se - bice jos susreta. (Ha...zamalo da zakasnim na zadnji autobus).

 (Dalje)

Gde je domacica?
2008/04/13,21:23
Nedostaje mi. Trazim pogledom njen post. Mozda sam nesto propustila pa sad svi znaju samo ja - ne. Dakle.....?
Prozaicna pesma
2008/04/12,20:50
Ne pitam vise da li me volis Niti trazim zvezde u tvojim ocima. Davno je proslo vreme zanosa i uzleta. Vreme kada je jedan susret dan pretvarao u praznik A obican dodir postajao strast. Ne pitam vise da li me volis Niti trazim zvezde u tvojim ocima. Nema vise ni tajne ni slutnje... Nema zagonetki ni odgonetanja... Nema dugih vecernjih setnji Niti zime kao sto je ona u kojoj si mi rekao da me volis... Sneg je skripao pod nasim nogama, A ti si grejao ruku u mom dzepu. Lagao si me, ruka ti je bila topla , snazna... Ugnjezdila se u mom dzepu i nije pobegla kad sam je dodirnula gotovo bojazljivo. Pa ipak, bilo je zaista hladno I mrak I gusta...gusta vejavica.. Skoro da ti nisam videla lice kad si me upitao Da li bih...da li bih ja uvek s tobom... Da – pomislih, da, cak i ako ceo zivot bude obicna snezna mecava... I prezivesmo zajedno mnoge mecave I suse I beznadja I strahove... Ne pitam vise da li me volis Niti trazim zvezde u tvojim ocima. Ali znam sta znaci tvoja podrska i briga i trud I kafa koja me ujutru ceka I sta znači ’’tata’’ izgovoreno s ljubavlju.....
KO JE ONA???? Ili DJEPETO I PINOKIO U JEDNOJ LICNOSTI.
2008/04/10,23:55
Umesto cveca za rodjendan PINOKIO – Meni veoma simpatican lik iz knjizevnosti i jos daleko simpaticnija licnost koja se krije iza ovog imena. Ona je u stvari i Djepeto i Pinokio. I stvaralac i kreacija. Zna da umetnik zivi kroz svoje delo i da se kroz njega otkriva. Svesna je da previse veruje ljudima ali nekako i ponosna na tu svoju osobinu. Prvo zato sto oseca da su ljudi u sustini dobri, drugo zato sto lako oprasta i nije zlopamtilo i trece sto svojom pozitivnom energijom blokira negativce. Za njih ima i specijalan pogled – ona zna kakav. Ljubopitljiva je i istrazivacki nastrojena. Ima puno energije i vrlo je vredna ali je neki poslovi dovode do ocajanja. Rado se smeje ali ume i da plane pravednim gnevom posebno na nepravdu i pokvarenost. Oh…da…onaj Pinokijev dugacak nos kad laze – pa…lazi koje se izgovaraju da neko ne bi bio povredjen se ne racunaju zar ne? SRECAN TI RODJENDAN :))))))))))))))))))))))))))))))
SAMO POCNI …
2008/04/10,00:03
  Moj prvi posao posle fakulteta bio je u osnovnoj skoli. Radila sam tamo kratko – samo godinu dana. Uzivala sam u tom poslu a i naucila ponesto… - Imam cas u petom razredu. Na redu je pismeni iz knjizevnosti. Svi su vec uveliko poceli da pisu. Samo jedan zvrk u zadnjoj klupi jos ne moze da se smiri. Pada mu olovka, okrece se da uzme gumicu, vrti se…vrti se …vrti se. Prilazim mu. On me gleda vise prkosno no uplaseno.- Vidi – kazem mu tiho – ja znam da ti u stvari hoces da te ja izbacim sa casa. Mislis, lakse ti je da budes izbacen nego da dobijes jedinicu. Svojima ces reci kako sam te nepravedno udaljila sa casa jer si ti samo hteo da uzmes gumicu. E, ali nista od toga jer ostajes ovde i ima da uradis pismeni.- Ne znam kako da pocnem – uzvraca malisan sad vec stidljivo. Simpatican mi je i razumem ga. Nije lako sa belim listom papira.- Vidi kako cemo, ti samo pocni da pises, a ja prvih nekoliko recenica necu ni da citam. Videces da ces posle prvih reci vec imati sta i da napises.Moj zvrk se smirio i poceo da radi. I šta da kazem.? Napisao je najbolji rad u odeljenju. Iskrenost i lepota njegovog teksta bese me ganula. Trebalo je samo da pocne…. 
Jedna odluka
2008/04/08,23:13
Verujem u ljudsko dostojanstvo. Ubedjena sam da covek mora da postavi crtu preko koje nece dozvoliti da ga gaze. Medjutim, sta se desava ako odluka da se odupres utice i na druge ljude, na tvoju porodicu, tvoju decu...? Dugo sam radila u firmi koju sam vec opisala i svakim danom sam sve jasnije osecala da vise ne mogu.. Okruzena vlastodrscima i poltronima svakog jutra sam sve teze nalazila razlog da ustanem....pa zasto ne biti sasvim iskren... i da zivim. Jednostavno – nista nije imalo smisla. Medjutim, svakog prvog i petnaestog sam donosila platu kuci...Moj muz ne zaradjuje mnogo, u kuci su potrebne dve plate (pa i onda...). Znala sam da moram da odem s tog posla a nisam imala hrabrosti za to. Posebno sto su i svi oko mene bili u fazonu ’’cuvaj taj svoj posao..vidis kakva su vremena’’. Medjutim, covek ima samo jedan zivot, a vreme, vreme nikad nije bilo dobro... Najzad sam prelomila. Povod je bio bezveze ali je bio i zadnja kap prepune case – dala sam otkaz. Neverovatno kako je promena bila ogromna i brza. Odjednom sam imala energije, ideja, volju za zivotom. Zaista pravi – novi zivot. Necu da vas lazem kako sam se odmah i snasla. Prva dva meseca je stvarno bilo strasno tesko - para niotkuda. Ipak, cak ni tada, u tim najtezim casovima, nisam ni jednog trenutka zazalila. Onda je polako pocela da stize podrska (sto materijalna, sto moralna) od ljudi za koje sad znam da su pravi. U medjuvremenu pocela sam da prevodim i da dajem casove. Osecam se sjajno, oslobodjeno – ponovo kao covek.
U propast bez dostojanstva
2008/04/07,17:10
  Pocelo je tako sto nisu ulagali u tehnoloske inovacije, nisu obnavljali masine. Naravno, istovremeno je direktor obnovio svoju kancelariju luksuznim i skupim namestajem. Ljudi su uskoro primetili da su poskupljenja stalna a i njihove plate takodje – jednostavno su stalno ostajale iste.Nije trebalo mnogo da se oseti prvo nezadovoljstvo. Medjutim kako su ljudi zeleli da rade i da im bude bolje bez problema su pili umirujuce pilule rukovodstva tipa – sagradicemo novu zgradu pa ce da nam krene, u stvari renoviracemo staru, u stvari samo treba da se sredi ovo što imamo, u stvari....Kad je ponestalo obecanja ...pa....rukovodstvo je ponovo pronaslo izlaz – disciplina. Naravno, preko potrebna stvar ali disciplina bez motivacije se brzo pretvara u zatvor. Ne prodje dugo a to se zaista i desi – cela administracija firme je zaposlena na obracunavanju minuta zakasnjenja, propusnicama za izlazak iz firme na par sati, kaznama...Oni koji su imali gde da odu – pobegose. Ostali? Pa ostali su morali da potpisu da nikad, dok su zivi, nece u javnosti govoriti lose o svojoj firmi.I tako je to islo godinama. Investicija za novu zgradu, zapravo za renoviranje, zapravo za....ne zna se sta – se istopila kao da je nikad nije ni bilo a radovi su ostali na pola.Ovaj put firmu napustaju visoki strucnjaci na sefovskim pozicijama – vide ljudi dalje u buducnost od ostalih.

A ostali, eto bas nedavno dobise nov kodeks ponasanja – zabranjeno je na poslu pricanje o privatnim problemima i kritikovanje firme i posla.

Ko zna kako se zavrsava ova prica?
BLOG SVET ili IMA NEKA TAJNA VEZA
2008/04/06,17:14
  

Sanjarenja56 me je navela na ozbiljno razmisljanje. Zasto je ova nasa ’’blogosfera’’  bolja od stvarnog zivota? STA SE TO ZAPRAVO DESAVA?

 

Mozda je najveca prednost ovog virtuelnog drustva njegova apsolutna – demokraticnost. Svako ima pravo na svoje misljenje. Ono se uvazava na nacin koji je i mnogim ’’demokratskim’’ politicarima neshvatljiv. (Ili sto bi Baladasevic sigurno rekao – nisu dovoljno intiligentni za toleranciju.)

 

Sam nacin komunikacije je svojevrsno olaksanje. Odgovara i onima koji ne zele da se fizicki eksponiraju (boze..boze...opet mi nesto Baladasevic u glavi...) kao i onima koji nemaju dovoljno vremena  za izlazak u javnost. Sem toga, ne smem ni da zamislim kako bi izgledalo kad bi svi govorili u glas – ovako svako ima vremena da postavi svoj post ili komentar i da na miru procita tudji.

 

Ali...da vas ne zamajavam i da predjem na sustinu. A sustina je u podrsci i empatiji (koja je samo druga rec za ljubav) koju svako od nas moze da ocekuje od ostalih. I bas zato sto zna da ce dobiti podrsku covek je spreman da se otvori onako kako ne moze uvek u ’’stvarnom’’ svetu..  (Hm...mozda i moze ali ga bezbroj svakodnevnih trivijalnosti sprecavaju u tome).

A kad se jednom uspostave veze iskrenosti i podrske covek odjednom ima mnogo, mnogo prijatelja

LOVE YOU ALL  J

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu