mentor.bg

''Mozemo se izdici iz neznanja, otkriti da smo pametna, umesna i savrsena stvorenja.''

Prozaicna pesma
2008/04/12,20:50
Ne pitam vise da li me volis Niti trazim zvezde u tvojim ocima. Davno je proslo vreme zanosa i uzleta. Vreme kada je jedan susret dan pretvarao u praznik A obican dodir postajao strast. Ne pitam vise da li me volis Niti trazim zvezde u tvojim ocima. Nema vise ni tajne ni slutnje... Nema zagonetki ni odgonetanja... Nema dugih vecernjih setnji Niti zime kao sto je ona u kojoj si mi rekao da me volis... Sneg je skripao pod nasim nogama, A ti si grejao ruku u mom dzepu. Lagao si me, ruka ti je bila topla , snazna... Ugnjezdila se u mom dzepu i nije pobegla kad sam je dodirnula gotovo bojazljivo. Pa ipak, bilo je zaista hladno I mrak I gusta...gusta vejavica.. Skoro da ti nisam videla lice kad si me upitao Da li bih...da li bih ja uvek s tobom... Da – pomislih, da, cak i ako ceo zivot bude obicna snezna mecava... I prezivesmo zajedno mnoge mecave I suse I beznadja I strahove... Ne pitam vise da li me volis Niti trazim zvezde u tvojim ocima. Ali znam sta znaci tvoja podrska i briga i trud I kafa koja me ujutru ceka I sta znači ’’tata’’ izgovoreno s ljubavlju.....
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu