mentor.bg

''Mozemo se izdici iz neznanja, otkriti da smo pametna, umesna i savrsena stvorenja.''

Secanje
2008/04/19,15:18

Kao student imala sam raznih profesora ali vecini njih sam se divila. Bili su to ljudi siroke kulture, ogromnog znanja, erudite. Neka od njihovih predavanja su bila pravi estetski dozivljaj. Naravno, bilo je i strasno dosadnih predavanja i jos dosadnijih profesora. Secam se profesorke latinskog (na svu srecu slusala sam ga samo fakultativno – i jedva dobila potpis na kraju semesttra) koja je ‘’plenila’’ svojom strogocom i bila isto toliko teska i precizna koliko i jezik koji je predavala.

S druge strane i van fakulteta je bilo raznog sveta koji sam poznavala ili o njemu slusala. Posebno me je intrigirala zena jednog tatinog kolege. Ne bejah je upoznala ali po pricama mi se cinila kao stvarno, sto bi danas klinci rekli, kao stvarno cool tip. Znala sam o njoj da ima svoje zensko drustvance za preferans (moja omiljena igra), da je resila da rodi dete u cetrdesetoj  (pre toga se borila i izborila sa TBC) i da je izuzetno obrazovana.

E pa, jednog dana (taman sam razglabala sa drugaricom preko telefona – internet jos ne bese dostupan) kad dolazi tatin kolega sa svojom zenom. Ulaze u sobu a meni samo sto slusalica nije ispala iz ruku – zena tatinog kolege je ni manje ni vise nego moja profesorka latinskog. Jedva promrmljah pozdrav, a ona me pita ‘’Jel’ se mi to poznajemo odnekle?’’. Poznajemo se, mislim ja, jedva dobih potpis od tebe.

Pricale smo zatim skoro tri sata. Citale smo i volele iste knjige, divile se istim piscima. Bila je duhovita i vesela kao da nikad u zivotu nije morala da se bori sa jednom opakom, podmuklom bolescu. Spremala se za materinstvo sa energijom mlade devojke. Jednom recju – osvojila me za ceo zivot.

Umrla je pre par godina ali ja i danas ponekad pomislim na nju. Pomislim i kako cesto olako procenjujemo ljude oko sebe a da ih zapravo ne poznajemo…..

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu