mentor.bg

''Mozemo se izdici iz neznanja, otkriti da smo pametna, umesna i savrsena stvorenja.''

Poklon za tužnu
2008/06/28,23:36

AKO

Ako mozes da vidis
unisteno delo svoga zivota,
i bez jedne reci da ga ponovo gradis,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneses gubitak onoga sto si dugo tekao;
ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan,
da ne mrzis one koji tebe mrze,
a da se ipak boris i branis;
ako mozes da slusas kako tvoje reci
izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake,
i da cujes kako luda usta o tebi lazu,
a da sam ne kazes ni jednu laz;
ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu,
ako mozes da budes skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac,
ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
da mastas, a da ne budes samo mastar;
ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
ako mozes da budes dobar,
ako mozes da budes pametan,
a da nisi cistunac i sitnicar;
ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primis,
ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada ce sreca i pobeda
biti zauvek tvoji poslusni robovi,
i ono sto vise vredi nego slava:
Bices Covek Sine moj!

Radjard Kipling

Meni je ova pesma mnogo značila u životu. Predajem je tebi da ti ulije snagu i mudrost

SREĆAN TI ROĐENDAN

 
A zašto
2008/06/22,21:03

Zašto se poštenje uvek povlači pred licemerjem?

 

 

Bravo majstore
2008/06/16,20:47

Verovatno mnogi od vas znaju ono novinarsko pravilo - nije vest kad pas ujede čoveka nego kad čovek ujede psa. Jednom rečju vest je samo neuobičajan događaj. U tom smislu ovo je svakako vest ili bar - nesvakidašnja minijatura.

Vozim se ja pre neki dan autobusom 25, prilično zamišljena, na onom prvom sedištu do prednjih vrata. Odjednom mi pažnju zaokupi sasvim neuobičajna scena. Baka sa punim cegerima ulazi na vrata a vozač skoči, prihvati joj torbe i pomogne joj da uđe.

Nekoliko stanica dalje, vrlo slična situacija. Vozač je sa osmehom i nekoliko prijateljskih reči pomogao jednoj majci sa detetom i kolicima da siđe sa autobusa.

 (Dalje)

Baladaševiću :)
2008/06/09,18:38

Videh da je Baladaševiću rođendan i taman htedoh da takav dogadjaj dostojno propratim kad mi komp načisto zablokira. Doduše, otprilike u isto vreme sam i ja shvatila da sam takođe zablokirala od umora pa reših da prvo odspavam....

U onim smušenim mislima pred san opet pomislih na našeg dragog blogera. Blizanac...hm..otuda ona tako različita raspoloženja u njegovim postovima...vazdušni znak......dakle sklon promišljanju, filozofiji....ravnica...mala garava...nepopravljivi romantik...hm...možda smo mi na blogu privilegovani...ne verujem da svima pokazuje tu svoju stranu...ali sigurno svi znaju da je šeret i spadalo..ha...ali ako ga dotaknu u osetljivu tačku ume da se naljuti sa onim čuvenim ''ne volem''...primetila sam i kako ume očinski da posavetuje mlađe blogere.....e..u septembru..kad se vidimo...moraću da mu kažem...

..ko zna šta sam to htela da mu kažem. Zaspala sam...i očigledno nisam bila jedina koja ga je i sanjala....

Kod sestre sam u stanu i radim sa sestrićem engleski. Sestra mi kaže da joj dolazi kolega, na kratko, samo nešto da donese.

Kolega sa sobom donosi punu torbu projekata koju on i sestra rasprostiru po dva stola. Jedino što čujem od njihove priče je da projekat treba da bude gotov do septembra i da se to nešto gradi na Zvezdari. Kolega se nervira samo zbog predračuna - sve ostalo je u redu.

Sestra odlazi da skuva kafu a ja iznosim neke kolače koji mi liče na štrudle. Na to kolega kaže ''E, ovako ih pravi i moja mala garava.''

''Verovatno i Domaćica'' odgovaram.

Gleda me iznenađeno, smeška se....

a ja se budim....

Srećan ti rođendan Baladaševiću :)

I hvala ti što si mi došao u san, danas mi je stvarno sve nekako mnogo mirnije :)))

Rani jadi ...
2008/06/07,20:29

Nedavno mi je prišla jedna žena. Zagledala se u mene i pomalo nesigurno izustila: ''Da niste vi možda ili ste se prezivali M...?''  Prezime mog detinjstva. Osetila sam onu specifičnu toplotu oko srca i bolje osmotrila ženu. Poznala sam je po očima gotovo istog trena.....

Već sledećeg trenutka smo se zagrlile. Nekada smo delile istu klupu, znale sve male tajne, šaputale jedna drugoj...a onda su dunuli neki vetrovi....

 

Čudno kako smo brzo preskočile formalnosti tipa ko si, šta si i gde si sada.

Čudno kako smo i dalje razumele jedna drugu.

A onda mi je ona sa osmehom rekla:''Sećaš li se onog leta kad si nam u Brusu (nastava u prirodi) svako veče pričala priče? Uvek kad bih pomislila na tebe setila bih se toga''

Eh...naravno da sam se sećala tog leta. Stidljiva, povučena devojčica, pomalo nespretna. Nikako nisam uspevala da naučim neku komplikovanu ritmičku vežbu bez koje nisam mogla da učestvujem na završnoj priredbi. Kakva patnja i bol zbog toga. Pamtim to i danas.

A eto, skoro sasvim zaboravih te večeri kad bi svojim drugaricama pred spavanje pričala svoje izmišljene priče...

Čudno kako detinjstvo ponekad bolje pamti jade....

I bez interneta ....
2008/06/02,21:35

Internet spaja ljude. Ponekad se razvije i prava ljubav.Ona na daljinu kad svaka reč mora biti pažljivo napisana, svaka misao dorečena da se slučajno ne bi nešto pogrešno protumačilo. Čita se naravno i između redova, zamišlja se...Ljudi počnu da čeznu za upoznavanjem...

Eh....kako je moralo biti ljudima dok nisu imali internet....

Ovo je priča iz tog doba.....

Dešava se u Beogradu, tridesetih godina prošlog veka. Ona je mlada, pametna, obrazovana devojka. Međutim, otac se razboleo i više nije mogao da radi. Porodica se našla u krizi. Rešila je da se zaposli. Našla je posao kao teleprinterista u ŽTP-u. Naučila morzeovu azbuku. Sa žarom mladosti se bacila na posao. Nisu joj smetale ni noćne smene, ni stalna gužva, ni napetost. Zapravo, sve češće je sa nekim posebnim nestrpljenjem i iščekivanjem išla na posao. Beše uočila ''rukopis'' nekih službenih poruka u koje bi se uvek umešao i neki pozdrav, par prijateljskih reči... (Iako su morzeova slova uvek ista razlikuje se način na koji ih neko kuca, to je prosto ''rukopis'' te osobe).

Uskoro je saznala i prezime svog prijatelja iz daljine. Sve češće je mislila na njega. Poruke su bile sve srdačnije. Osmelila se da odgovara na njih. Sve je to kratko..par reči koje putuju žicom, a opet.....

Jednog dana na njeno radno mesto stiže čovek koji je, kako reče, prijatelj njenog kolege iz Kragujevca. Srce joj zakuca brže. I taj kolega je visok, naočit čovek...eh...da je on bar onaj....

 (Dalje)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu