mentor.bg

''Mozemo se izdici iz neznanja, otkriti da smo pametna, umesna i savrsena stvorenja.''

VOLIM VAS
2008/08/04,21:48

  Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov

...u stvari...ne tražim baš toliko od vas....

dovoljno je ....što ste me danas...pa...rasplakali.....

Treba mi malo vremena....

ali doćiću....

obećavam

Za nekog posebnog
2008/07/22,16:55

 

 

Dobrotom si nas osvojila svojom i

Osmehom nam razvedravaš dan.

Mesto je tvoje u našim srcima

A mi smo se, znam, ugnjezdili u tvom.

Ćutati o toj bliskosti?

Ili reći hiljadu reči?

Cvet je jedan dovoljan mislim...

 (Dalje)

Poklon za tužnu
2008/06/28,23:36

AKO

Ako mozes da vidis
unisteno delo svoga zivota,
i bez jedne reci da ga ponovo gradis,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneses gubitak onoga sto si dugo tekao;
ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan,
da ne mrzis one koji tebe mrze,
a da se ipak boris i branis;
ako mozes da slusas kako tvoje reci
izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake,
i da cujes kako luda usta o tebi lazu,
a da sam ne kazes ni jednu laz;
ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu,
ako mozes da budes skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac,
ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
da mastas, a da ne budes samo mastar;
ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
ako mozes da budes dobar,
ako mozes da budes pametan,
a da nisi cistunac i sitnicar;
ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primis,
ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada ce sreca i pobeda
biti zauvek tvoji poslusni robovi,
i ono sto vise vredi nego slava:
Bices Covek Sine moj!

Radjard Kipling

Meni je ova pesma mnogo značila u životu. Predajem je tebi da ti ulije snagu i mudrost

SREĆAN TI ROĐENDAN

 
A zašto
2008/06/22,21:03

Zašto se poštenje uvek povlači pred licemerjem?

 

 

Bravo majstore
2008/06/16,20:47

Verovatno mnogi od vas znaju ono novinarsko pravilo - nije vest kad pas ujede čoveka nego kad čovek ujede psa. Jednom rečju vest je samo neuobičajan događaj. U tom smislu ovo je svakako vest ili bar - nesvakidašnja minijatura.

Vozim se ja pre neki dan autobusom 25, prilično zamišljena, na onom prvom sedištu do prednjih vrata. Odjednom mi pažnju zaokupi sasvim neuobičajna scena. Baka sa punim cegerima ulazi na vrata a vozač skoči, prihvati joj torbe i pomogne joj da uđe.

Nekoliko stanica dalje, vrlo slična situacija. Vozač je sa osmehom i nekoliko prijateljskih reči pomogao jednoj majci sa detetom i kolicima da siđe sa autobusa.

 (Dalje)

Baladaševiću :)
2008/06/09,18:38

Videh da je Baladaševiću rođendan i taman htedoh da takav dogadjaj dostojno propratim kad mi komp načisto zablokira. Doduše, otprilike u isto vreme sam i ja shvatila da sam takođe zablokirala od umora pa reših da prvo odspavam....

U onim smušenim mislima pred san opet pomislih na našeg dragog blogera. Blizanac...hm..otuda ona tako različita raspoloženja u njegovim postovima...vazdušni znak......dakle sklon promišljanju, filozofiji....ravnica...mala garava...nepopravljivi romantik...hm...možda smo mi na blogu privilegovani...ne verujem da svima pokazuje tu svoju stranu...ali sigurno svi znaju da je šeret i spadalo..ha...ali ako ga dotaknu u osetljivu tačku ume da se naljuti sa onim čuvenim ''ne volem''...primetila sam i kako ume očinski da posavetuje mlađe blogere.....e..u septembru..kad se vidimo...moraću da mu kažem...

..ko zna šta sam to htela da mu kažem. Zaspala sam...i očigledno nisam bila jedina koja ga je i sanjala....

Kod sestre sam u stanu i radim sa sestrićem engleski. Sestra mi kaže da joj dolazi kolega, na kratko, samo nešto da donese.

Kolega sa sobom donosi punu torbu projekata koju on i sestra rasprostiru po dva stola. Jedino što čujem od njihove priče je da projekat treba da bude gotov do septembra i da se to nešto gradi na Zvezdari. Kolega se nervira samo zbog predračuna - sve ostalo je u redu.

Sestra odlazi da skuva kafu a ja iznosim neke kolače koji mi liče na štrudle. Na to kolega kaže ''E, ovako ih pravi i moja mala garava.''

''Verovatno i Domaćica'' odgovaram.

Gleda me iznenađeno, smeška se....

a ja se budim....

Srećan ti rođendan Baladaševiću :)

I hvala ti što si mi došao u san, danas mi je stvarno sve nekako mnogo mirnije :)))

Rani jadi ...
2008/06/07,20:29

Nedavno mi je prišla jedna žena. Zagledala se u mene i pomalo nesigurno izustila: ''Da niste vi možda ili ste se prezivali M...?''  Prezime mog detinjstva. Osetila sam onu specifičnu toplotu oko srca i bolje osmotrila ženu. Poznala sam je po očima gotovo istog trena.....

Već sledećeg trenutka smo se zagrlile. Nekada smo delile istu klupu, znale sve male tajne, šaputale jedna drugoj...a onda su dunuli neki vetrovi....

 

Čudno kako smo brzo preskočile formalnosti tipa ko si, šta si i gde si sada.

Čudno kako smo i dalje razumele jedna drugu.

A onda mi je ona sa osmehom rekla:''Sećaš li se onog leta kad si nam u Brusu (nastava u prirodi) svako veče pričala priče? Uvek kad bih pomislila na tebe setila bih se toga''

Eh...naravno da sam se sećala tog leta. Stidljiva, povučena devojčica, pomalo nespretna. Nikako nisam uspevala da naučim neku komplikovanu ritmičku vežbu bez koje nisam mogla da učestvujem na završnoj priredbi. Kakva patnja i bol zbog toga. Pamtim to i danas.

A eto, skoro sasvim zaboravih te večeri kad bi svojim drugaricama pred spavanje pričala svoje izmišljene priče...

Čudno kako detinjstvo ponekad bolje pamti jade....

I bez interneta ....
2008/06/02,21:35

Internet spaja ljude. Ponekad se razvije i prava ljubav.Ona na daljinu kad svaka reč mora biti pažljivo napisana, svaka misao dorečena da se slučajno ne bi nešto pogrešno protumačilo. Čita se naravno i između redova, zamišlja se...Ljudi počnu da čeznu za upoznavanjem...

Eh....kako je moralo biti ljudima dok nisu imali internet....

Ovo je priča iz tog doba.....

Dešava se u Beogradu, tridesetih godina prošlog veka. Ona je mlada, pametna, obrazovana devojka. Međutim, otac se razboleo i više nije mogao da radi. Porodica se našla u krizi. Rešila je da se zaposli. Našla je posao kao teleprinterista u ŽTP-u. Naučila morzeovu azbuku. Sa žarom mladosti se bacila na posao. Nisu joj smetale ni noćne smene, ni stalna gužva, ni napetost. Zapravo, sve češće je sa nekim posebnim nestrpljenjem i iščekivanjem išla na posao. Beše uočila ''rukopis'' nekih službenih poruka u koje bi se uvek umešao i neki pozdrav, par prijateljskih reči... (Iako su morzeova slova uvek ista razlikuje se način na koji ih neko kuca, to je prosto ''rukopis'' te osobe).

Uskoro je saznala i prezime svog prijatelja iz daljine. Sve češće je mislila na njega. Poruke su bile sve srdačnije. Osmelila se da odgovara na njih. Sve je to kratko..par reči koje putuju žicom, a opet.....

Jednog dana na njeno radno mesto stiže čovek koji je, kako reče, prijatelj njenog kolege iz Kragujevca. Srce joj zakuca brže. I taj kolega je visok, naočit čovek...eh...da je on bar onaj....

 (Dalje)

Štafeta
2008/05/24,21:28

Svakog 25. maja radovala sam se jednom rođendanu.

Moja tetka, sestra i ja bi se danima pripremale za to.

Smišljale smo recitaciju, pravile štafetu od crvenog somota i tražile odgovarajuću crvenu mašnu.

25-og maja bi se lepo obukle, uzele štafetu i pretrčale ponosno celu jednu ulicu....

 Štafetu bi onda uz prigodni govor predale mojoj nani kojoj je upravo tog dana bio rođendan. Izvele bi zatim samo za nju i ceo recital, a ona bi nas poslužila sokom i kolačima.

 (Dalje)

Ništa nas ne sme iznenaditi
2008/05/23,03:47

UPOZORENJE: Ovaj tekst nije za strašljive blogere i DMC-ove sa slabim živcima.....

 

 

 (Dalje)

Ajmo ljudi.....
2008/05/16,19:33

 

Nisam odolela a da malo ne reklamiram ovaj izuzetni događaj.

Potrebno nam je da malo napunimo baterije nekim lepim, interesantnim događajem

Iza celog posla stoji stotine ljudi sa kreativnim idejama, volontera sa puno energije i entuzijazmal....

Uživajte u Noći muzeja i naravno - slikajte. Biće interesantno da uporedimo utiske, mesta koja smo posetili i slike....

________________________________________

NE zaboravite da zaokružite 17. maj u svome kalendaru, jer će se upravo te večeri „Noć muzeja“, najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji, spustiti i na vaš grad!

Jedinstven umetnički spektakl, koji se realizuje u više od 120 gradova širom sveta, pružiće vam priliku da sa jednom ulaznicom u „sitne“ sate izađete i obiđete lokalne muzeje i galerije, pogledate zanimljive gostujuće izložbe, uživate u koncertima, svirkama i uličnim performansima...

Osim Beograda, odličan provod u jubilarnoj PETOJ „Noći muzeja" ove godine očekuje i žitelje Novog Sada, Valjeva, Šapca, Pančeva, Niša, Kragujevca, Kraljeva, Zrenjanina, Sombora, Kikinde, Jagodine, Sirogojna, Požarevca, Subotice, Čačka, Vrbasa, Kladova, Zaječara, Vršca, Aleksinca, Vranja i Užica.

Ja probala - pa šta bude
2008/05/14,04:48

Da sam tvrdoglava - jesam.

Da ne znam da postavljam pps - ne znam.

Da sam se zainatila da ga postavim - he...he...he...i to je tačno

 

Hm...pa da probam ....

 

Moj prvi pps....

 

http://www.esnips.com/doc/97baa5d4-35a5-4bb6-9d30-7a4b84077e95/PRIJATELJI

 (Dalje)

Pa dobro deco...zar tek sad ???
2008/05/13,19:47

Vidi se da se približava prijemni za srednje škole. Odjednom svi mi traže časove iz srpskog, a do pre par dana - tek tu i tamo po neko...

 (Dalje)

Kud svi Turci tu i mali Mujo
2008/05/09,01:35

Nikako ne volim veze i vezice. O onim krupnim nikad nisam ni razmišljala, a za one sitne nisam htela da se spuštam na taj nivo. Hoću samo ono na šta imam pravo. Tačka.

Ili možda tri tačke....

 

Radi se naravno o situaciji koja je van svakog ličnog stava. Za svoje dete ću učiniti i ono što za sebe ne bih nikad....

 

Pre tri meseca moja najmlađa ćerka je pala preko terase (sva sreća visoko prizemlje) i povredila kičmu. Neću ni da opisujem kako sam se osećala. Kako mi je bilo teško da gledam kako tri dana nije smela ni da mrdne - potpuno nepomično ležanje. E, a onda joj staviše gipsani mider i rekoše kontrola za tri meseca.

Dobro, mislim, izdržaćemo, samo kad hvala Bogu nije prošla gore.

Prođe dakle i ta tri meseca. Još pre mesec dana uredno pozovem da zakažem kontrolu.

HA - kod tog lekara, kažu mi, zakazuje se i do šest meseci unapred. Ostadoh bez teksta. Ne vredi ni objašnjavati logiku po kojoj je trebalo da mislim o tome tri meseca pre nego što se uopšte desilo.

E, nećeš, mislim se. Ovaj put - tražim vezu.

Večeras mi najzad jedna veza i proradi. Sad pakujem dete za bolnicu. Moraće da ostane tamo neko vreme na fizikalnoj terapiji..al'  samo kad sve ovo prođe.......

 

 

Baš neću ništa da kažem ovim tekstom. Nije trenutak u predizbornoj tišini....

''Sišli smo s uma u sjajan dan....''
2008/05/08,10:47

Ne mogu da se setim trenutka kada se to dogodilo. Možda je sve teklo previše polako da bih toga bila svesna ili sam se samo jednog dana probudila luda...

 

Kako god. Luda sam.

Znam da jesam jer mi je odjednom sve smešno....

Pre neki dan se muvam po pijaci i ugledam kako jedni preko puta drugih postavljaju svoje štandove LDP i SRS. Razlikuju im se i face i muzika (neka novokomponovana o vojvodi Šešelju mi je bila posebno smešna), a ja prolazim između i smejem se - gde bre ljudi štandovi političkih partija pa baš na pijaci - ko da luk prodajete (a možda i ljute papričice - ovi vojvodini mi baš tako deluju).

Vidim ostali svet ozbiljno komentariše čas ove čas one, a meni i dalje smešno pa krenem kući da mi ne zabrane izlazak na biralište zbog mentalne nesposobnosti...

Taman ja kuci pa brzo za kompjuter da se malo smirim na netu kad oćeš vraga - ADSL mi ne radi. Zovem tehničku podršku a oni kažu jeste, ne radi - bila kiša. E tu puknem u nekontrolisani smeh. Onom s druge strane žice neprijatno. Kaže - znate dešava se, radimo na tome. Dođe mi da ga priupitam - na čemu, na ispravljanju kvara ili na ukidanju kiše? Tek, ne pritam ništa, a i osmeh mi već nešto kiseo...

 Kako od neta nema ništa izađem da prošetam kuče i ugledam novo gradilište pored moje zgrade (ima ih već dva). Ljudi nadziđuju još dva sprata - to je ok, gde bi se inače smestio sav taj narod bez stana. Međutim - gradilište neograđeno. Pitam one radnike ''Što ljudi ne ogradiste ovo ima nešto nekom da padne na glavu''. ''Ma ne brinite'' kažu ''vide ljudi da je gradilište pa obilaze''. pa jest, smejem se ja u sebi, samo ja luda pa očekujem da mi neko sve nacrta...

 

E da....luda sam...sve mi je smešno...a nisam sigurna da bi baš trebalo da bude.....
1 2 3  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu