mentor.bg

''Mozemo se izdici iz neznanja, otkriti da smo pametna, umesna i savrsena stvorenja.''

I bez interneta ....
2008/06/02,21:35

Internet spaja ljude. Ponekad se razvije i prava ljubav.Ona na daljinu kad svaka reč mora biti pažljivo napisana, svaka misao dorečena da se slučajno ne bi nešto pogrešno protumačilo. Čita se naravno i između redova, zamišlja se...Ljudi počnu da čeznu za upoznavanjem...

Eh....kako je moralo biti ljudima dok nisu imali internet....

Ovo je priča iz tog doba.....

Dešava se u Beogradu, tridesetih godina prošlog veka. Ona je mlada, pametna, obrazovana devojka. Međutim, otac se razboleo i više nije mogao da radi. Porodica se našla u krizi. Rešila je da se zaposli. Našla je posao kao teleprinterista u ŽTP-u. Naučila morzeovu azbuku. Sa žarom mladosti se bacila na posao. Nisu joj smetale ni noćne smene, ni stalna gužva, ni napetost. Zapravo, sve češće je sa nekim posebnim nestrpljenjem i iščekivanjem išla na posao. Beše uočila ''rukopis'' nekih službenih poruka u koje bi se uvek umešao i neki pozdrav, par prijateljskih reči... (Iako su morzeova slova uvek ista razlikuje se način na koji ih neko kuca, to je prosto ''rukopis'' te osobe).

Uskoro je saznala i prezime svog prijatelja iz daljine. Sve češće je mislila na njega. Poruke su bile sve srdačnije. Osmelila se da odgovara na njih. Sve je to kratko..par reči koje putuju žicom, a opet.....

Jednog dana na njeno radno mesto stiže čovek koji je, kako reče, prijatelj njenog kolege iz Kragujevca. Srce joj zakuca brže. I taj kolega je visok, naočit čovek...eh...da je on bar onaj....

 (Dalje)

Ništa nas ne sme iznenaditi
2008/05/23,03:47

UPOZORENJE: Ovaj tekst nije za strašljive blogere i DMC-ove sa slabim živcima.....

 

 

 (Dalje)

Ajmo ljudi.....
2008/05/16,19:33

 

Nisam odolela a da malo ne reklamiram ovaj izuzetni događaj.

Potrebno nam je da malo napunimo baterije nekim lepim, interesantnim događajem

Iza celog posla stoji stotine ljudi sa kreativnim idejama, volontera sa puno energije i entuzijazmal....

Uživajte u Noći muzeja i naravno - slikajte. Biće interesantno da uporedimo utiske, mesta koja smo posetili i slike....

________________________________________

NE zaboravite da zaokružite 17. maj u svome kalendaru, jer će se upravo te večeri „Noć muzeja“, najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji, spustiti i na vaš grad!

Jedinstven umetnički spektakl, koji se realizuje u više od 120 gradova širom sveta, pružiće vam priliku da sa jednom ulaznicom u „sitne“ sate izađete i obiđete lokalne muzeje i galerije, pogledate zanimljive gostujuće izložbe, uživate u koncertima, svirkama i uličnim performansima...

Osim Beograda, odličan provod u jubilarnoj PETOJ „Noći muzeja" ove godine očekuje i žitelje Novog Sada, Valjeva, Šapca, Pančeva, Niša, Kragujevca, Kraljeva, Zrenjanina, Sombora, Kikinde, Jagodine, Sirogojna, Požarevca, Subotice, Čačka, Vrbasa, Kladova, Zaječara, Vršca, Aleksinca, Vranja i Užica.

Ja probala - pa šta bude
2008/05/14,04:48

Da sam tvrdoglava - jesam.

Da ne znam da postavljam pps - ne znam.

Da sam se zainatila da ga postavim - he...he...he...i to je tačno

 

Hm...pa da probam ....

 

Moj prvi pps....

 

http://www.esnips.com/doc/97baa5d4-35a5-4bb6-9d30-7a4b84077e95/PRIJATELJI

 (Dalje)

Pa dobro deco...zar tek sad ???
2008/05/13,19:47

Vidi se da se približava prijemni za srednje škole. Odjednom svi mi traže časove iz srpskog, a do pre par dana - tek tu i tamo po neko...

 (Dalje)

Kud svi Turci tu i mali Mujo
2008/05/09,01:35

Nikako ne volim veze i vezice. O onim krupnim nikad nisam ni razmišljala, a za one sitne nisam htela da se spuštam na taj nivo. Hoću samo ono na šta imam pravo. Tačka.

Ili možda tri tačke....

 

Radi se naravno o situaciji koja je van svakog ličnog stava. Za svoje dete ću učiniti i ono što za sebe ne bih nikad....

 

Pre tri meseca moja najmlađa ćerka je pala preko terase (sva sreća visoko prizemlje) i povredila kičmu. Neću ni da opisujem kako sam se osećala. Kako mi je bilo teško da gledam kako tri dana nije smela ni da mrdne - potpuno nepomično ležanje. E, a onda joj staviše gipsani mider i rekoše kontrola za tri meseca.

Dobro, mislim, izdržaćemo, samo kad hvala Bogu nije prošla gore.

Prođe dakle i ta tri meseca. Još pre mesec dana uredno pozovem da zakažem kontrolu.

HA - kod tog lekara, kažu mi, zakazuje se i do šest meseci unapred. Ostadoh bez teksta. Ne vredi ni objašnjavati logiku po kojoj je trebalo da mislim o tome tri meseca pre nego što se uopšte desilo.

E, nećeš, mislim se. Ovaj put - tražim vezu.

Večeras mi najzad jedna veza i proradi. Sad pakujem dete za bolnicu. Moraće da ostane tamo neko vreme na fizikalnoj terapiji..al'  samo kad sve ovo prođe.......

 

 

Baš neću ništa da kažem ovim tekstom. Nije trenutak u predizbornoj tišini....

''Sišli smo s uma u sjajan dan....''
2008/05/08,10:47

Ne mogu da se setim trenutka kada se to dogodilo. Možda je sve teklo previše polako da bih toga bila svesna ili sam se samo jednog dana probudila luda...

 

Kako god. Luda sam.

Znam da jesam jer mi je odjednom sve smešno....

Pre neki dan se muvam po pijaci i ugledam kako jedni preko puta drugih postavljaju svoje štandove LDP i SRS. Razlikuju im se i face i muzika (neka novokomponovana o vojvodi Šešelju mi je bila posebno smešna), a ja prolazim između i smejem se - gde bre ljudi štandovi političkih partija pa baš na pijaci - ko da luk prodajete (a možda i ljute papričice - ovi vojvodini mi baš tako deluju).

Vidim ostali svet ozbiljno komentariše čas ove čas one, a meni i dalje smešno pa krenem kući da mi ne zabrane izlazak na biralište zbog mentalne nesposobnosti...

Taman ja kuci pa brzo za kompjuter da se malo smirim na netu kad oćeš vraga - ADSL mi ne radi. Zovem tehničku podršku a oni kažu jeste, ne radi - bila kiša. E tu puknem u nekontrolisani smeh. Onom s druge strane žice neprijatno. Kaže - znate dešava se, radimo na tome. Dođe mi da ga priupitam - na čemu, na ispravljanju kvara ili na ukidanju kiše? Tek, ne pritam ništa, a i osmeh mi već nešto kiseo...

 Kako od neta nema ništa izađem da prošetam kuče i ugledam novo gradilište pored moje zgrade (ima ih već dva). Ljudi nadziđuju još dva sprata - to je ok, gde bi se inače smestio sav taj narod bez stana. Međutim - gradilište neograđeno. Pitam one radnike ''Što ljudi ne ogradiste ovo ima nešto nekom da padne na glavu''. ''Ma ne brinite'' kažu ''vide ljudi da je gradilište pa obilaze''. pa jest, smejem se ja u sebi, samo ja luda pa očekujem da mi neko sve nacrta...

 

E da....luda sam...sve mi je smešno...a nisam sigurna da bi baš trebalo da bude.....
Predajem se sudu javnosti...
2008/05/01,03:19

U stvari ne smatram vas bas za ''javnost'' posto ste mi u stvari prijatelji. A i oduvek me je misljenje prijatelja zanimalo vise nego nekakva neodredjena javnost.

Dakle. Danas sam (onako za 1.maj - Dan rada) postavila svoj pilot sajt na

http://mentor.freesitespace.net/

To jos uvek nije ono kako treba da izgleda kad zakupim prostor ali moze se naslutiti. Komentare mozete ostaviti i tamo i ovde - kako vam je zgodnije. Samo ih dajte MOLIIIIM VAS.

Takodje prihvatam sve nove ideje, teme, priloge, sugestije ..... i vapim za saradnicima koji bi doprineli da ova  ''beba u povojima'' izraste u ''napredno dete'' a dalje...pa videcemo....

Naravno ako iko zeli da se linkuje sa svojim sajtom - dobrodosao je:))))

 

 (Dalje)
SAMO mesec dana????
2008/04/28,17:56

Nisam mogla da verujem..... Pogledala sam opet..... A da pisem adminu i da ga pitam da nije neka greška?

Onda sam shvatila - nije nikakva greska. Zaista sam se pojavila na ovom blogu pre samo mesec dana

...a sad  mi se cini da vas eto sve poznajem godinama....

Kako da vam zahvalim na vasoj srdacnosti, druzenju, otvorenosti...

Cini mi se kao da sam lutala netom-svetom i odjednom otvorivsi jedna vrata nasla se medju prijateljima koji su me odavno cekali.

Hvala vam :)))

 

 (Dalje)

Uskrsnja prica
2008/04/27,23:01
I DEO Jedan mladic se vrlo rano zaljubio i ozenio vrlo brzo. Uskoro je dobio i dvoje dece. Vredan i uporan bacio se na izdrzavanje svoje porodice, medjutim to nije bilo nimalo lako. Para nikad dovoljno. Onda je resio da radi u inostranstvu. Jeste da je odvojen od porodice ali bar su pare mnogo vece. Porodica mu se uskoro navikla na bolji, bogatiji zivot ali je njega u kuci bivalo sve manje. Deca su rasla, zena mu je pisala kako cerki treba jos ovo, a sinu jos ono, a on je i dalje radio u inostranstvu. Uskoro se sasvim udaljio od zene. Kad bi dolazio kuci cinilo mu se da tu vise i ne pripada. Medjutim, tamo u dalekom svetu upoznao je mladu, stidljivu, srdacnu zenu. Razumela ga je. Dugo su pricali. Onda je odjednom shvatio da je voli i da ona voli njega. Svojima u zemlji, razmisljao je, vise i nije potreban a njemu je ocajnicki bio potreban neko. Razveo se i ozenio ponovo svojom ljubavi iz daljine. U njegovoj familiji kao da je pukla bomba. ''Nasao sebi devojku i napustio zenu'' govorili su. ''on je lud i neodgovoran'' klimali su glavom drugi. Odbacise ga svi. Nece da cuju za njega. Saznalo se da je sa novom zenom dobio i dete ali to nikog nije interesovalo... II DEO Uskrs. Svi su na okupu. Braca, sestre, strine, tetke, snaje, deca.... Raduju se sto su zajedno. Iznosi se hrana i pice. Sarena jaja ukrasavaju sto. Odjednom, podno kuce, zvuk jos jednih kola. Ko je? Vise se niko ne ocekuje. Iz kola izlazi covek sa zenom i cerkom. Svi ga prepoznaju. To je on - davno otudjen rodjak. Oprezni pogledi. pa onda ipak osmeh. I po koja suza. Njegova sestogodisnja cerka lici na njega. Dete prilazi svakom sa nevinim decijim poverenjem. Uskoro je novopronadjeni braca i sestre nosaju na krkace. Ona cici od srece i ne odvaja se od njih. Odrasli su za stolom. Mlada snaja ne govori dobro srpski ali svi je razumeju. Jasno se vidi da voli svog muza i da on voli nju. Ostale snaje je brzo i lepo prihvataju. Znaju i one kako je kad prvi put dodjes medju nepoznate koji su ti odjenom familija. I muskarci razgovaraju. Rec po rec neke stvari postaju jasnije, shvatljivije. III DEO Uvece se skup rastura. Do novog susreta kad ce biti postavljeno i tri tanjira vise.....
Slike detinjstva - domaci koji je trebalo davno uraditi...
2008/04/25,13:28

 Izvinjavam se za los kvalitet slika. U guzvi u kakvoj sam ovih dana nisam stigla da ih skeniram. Necete me dakle dobro videti ali se nadam da cete pogoditi moja raspolozenja...

 

 img47/9555/slika009kv0.jpg 

O cemu sam mogla da razmisljam tako mala..?

 

img49/483/slika004tl0.jpg

O trenutku kad sam prvi put uzela sestru u ruke.....

 

 

 

img49/6990/slika002ln1.jpg

 Ili kad sam prvi put sela na svoj tricikl......

 

img49/518/slika007si6.jpg

O obavezama koje imam prema svom ''cuncu'' (cuvam ga i dan danas).....

 (Dalje)

A mi se cudimo.....
2008/04/20,23:03

Ovih dana smo dosta pisali o psovkama. Svi smo takodje svesni i poplave kica i primitivizma. Svi se pomalo pitamo kuda to ide nasa zemlja....

Odgovor je mozda u statistickim podacima.

 

’’Visoku skolsku spremu u Srbiji ima samo sedam odsto stanovnika. Sa srednjom skolom je 41 odsto gradjana starijih od 15 godina, dok samo osnovnu skolu ima 24 odsto stanovnika’’

Blic 20.april 2008.

 

 

Komentarisala bih ovo ali milslim da ce mi trebati vremena da se oporavim od ovih cinjenica.

 

Kazu - kriv je odliv mozgova u inostranstvo. U redu. Ljudi traze bolje. Mladi su. Puni energije i ne mogu da zive samo od obecanja.

 

Ali ljudi - 24% NEMA NI OSNOVNU SKOLU!!!!

 

 

Ja sam svoje oduzila
2008/04/18,14:57

Nisam mogla da verujem sopstvenim ocima! Taman sam izasla iz teske apstinencijalne krize prouzrokovane nedostatkom internet konekcije (taj nedostatak konekcije je duga i komplikovana prica, a vrti se oko presecenog kabla i tri svadje sa nadleznima) kad, imam sta i da vidim - prvi tekst na mom omiljenom blogu tice se, ni manje ni vise, nego dobrovoljnog odricanja od PC mezimca 3. maja!!!!!!!! LJUDI MOJI...DA LI JE TO MOOOGUUUUUCE????

OK. Shvatam smisao akcije i mozda bih je i podrzala u nekom drugom raspolozenju. Ali sada?

Osecam da sam ja svoje oduzila (bar za sledecih godinu dana) i javno izjavljujem da NECU da se pridruzim akciji. 

 (Dalje)

BLOGERI - ovaj put ozbiljno
2008/04/16,14:53
Vec sam pisala o tome kako pravim svoj sajt namenjen djacima. OK dobila sam podrsku i dobre ideje ali ovaj put mi treba nesto konkretno i vrlo HITNO. Naime, od prve ideje o sajtu uvek sam planirala da ga nazovem mentor.bg Medjutim, oni kojima i treba da bude namenjen me uveravaju da je naslov - dosadan i da ih ne bi privukao. Smrc...smrc... Upala sam u bedak jer kad se jednom naviknes da mislis o jednom imenu vise ti i ne padaju nikakve ideje na pamet. Bas nikakve...A ocajnicki su mi potrebne. Jedina nada ste mi sada vi - dobronamerni kreativci. NU POTRUD'TE CUDO I GOSPODSTVO PAK POMOZ'TE JADNOJ DRUZI SVOJOJ S nadom da ce vasa pozitivna energija najzad oziveti jednu ideju :))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
TVRDOGLAVA VAGA - IZ DRUGOG UGLA
2008/04/15,13:58

 Mogucnost bese tako iznenadna da mi je oduzela dah. Dan pre toga uopste nisam razmisljala da cu putovati bilo gde a kamoli da cu upoznati nekog od blogera. Onda se ukazala mogucnost za put u Nis i prirodno odmah sam pomislila na Pinokio.

Naravno da sam se nadala da cu jednog dana upoznati meni drage blogere ali sam nekako pretpostavljala da cu to znati danima unapred, da ce susretu prethoditi takve pripreme kakve bi se mogle uporediti samo sa onim za satanke državnika ''na vrhu''. Da ne pricam o tome kakva je logisticka podrska tu potrebna - svi oni silini kako, kad, cime, koliko dugo, gde. Kad je vaga u pitanju to je u praksi jos daleko komplikovanije (bolje da ne objasnjavam - ko poznaje makar jednu vagu jasno mu je o cemu pricam).

E pa, u ovom slucaju ne bese nista od toga. Kad sam saznala da je put u organizaciji ''nesposobnjakovica'' propao odlucila sam, za manje od deset sekundi, da krenem sama i upoznam moju dragu Pinokio. Ha...sta kazem ''odlucila sam''? - zapravo znala sam da MORAM da krenem.

Kad sam rekla da ipak putujem sin mi je rekao da sam ''podetinjila'', cerka da je ONA davno prestala da se druzi sa ''imaginarnim'' drugovima dok je najmladja cerka samo pitala kolko cu da ostanem da ima vremena da dovede svoje drustvo. pa dobro - bar jedan glas za.

 

E do Nisa ima oko 300 km. Sve to vreme sam provela smeskajuci se ko neki bezopasan ludak da bih s vremena na vreme uplasila neko dete koje je buljilo u mene glasnim smehom kad god bi mi Pinokio poslala poruku. Ni jednog trenutka nisam pomislila da cu se razocarati kad je upoznam ali (djavo ne da mira) nisam bas bila sigurna da li sam JA zaista njena LILANINA.

 

Trenutak susreta. Prvo osecanje - sreca. A onda - kao da se poznajemo godinama. Teme - razne. Izvinjavam se svim blogerima koju su u to vreme stucali, i ne brinite - pominjale smo vas s ljubavlju. Prekratko nam vreme ali tesim se - bice jos susreta. (Ha...zamalo da zakasnim na zadnji autobus).

 (Dalje)

1 2 3  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu